Why I still need to be a child

Dobrodošli na nešto drugačiji post od prethodnih. Davno sam pisala inspirativne priče i postove na blogu i mislim da je praznična atmosfera odlična da ponovo započnem sa kuckanjem. Danas ću govoriti u ime onih ljudi koji se osećaju kao ja i dele mišljenje sa mnom a obraćaću se onima koji ovaj život shvataju previše ozbiljno i ljude oko sebe osuđuju ukoliko to ne rade i oni.
you-are-simply-the

Od kada sam stupila u svet odraslih ( napunila 18 ) slušam stalno o nekoj ozbiljnosti i kako moram da se ponašam kao odrasla osoba. Na primer:

” Zašto si tako neozbiljna? “

” Hoćeš li uvideti koliko je život težak i početi da shvataš stvari ozbiljno?”

” Ne možeš da se ponašaš tako neodgovorno.”

” Ma ti ni ne znaš šta je život, tek ćeš da vidiš”.

” Kako si detinjasta Bože…”

Ne znam da li to ime veze što sam treće dete u porodici ali priznajem ovako javno da sam ja najrazmaženija od nas troje. E sad…ne u smislu da sam dobijala sve što sam želela, već u smislu da sam najviše mažena, češkana, ljubljena, nosana, ninana i sve ostalo. Od one dece sam što vam se uvuku pod kožu kao krpelj i onda vam piju krv sa češkanjem, pričanjem priča itd. Vidite moji roditelji nisu mogli da se odupru jer:  sam treća i više nisu imali živaca, brat i sestra su me tukli ♠ ( recimo da je tako ) pa su me onda mama i tata branili poljupcima, i zato što sam bila preslatka kad sam bila mala i onda valjda niko nije mogao da mi odoli i usput su svi omekšali i to je sve zajedno meni išlo u prilog. ZATO SAM DETINJASTA.

Detinjasta sam u smislu da volim zagrljaje, poljupce, lepe reči i sve ono što može da me učini srećnom u tom smislu. Samim tim što to mene čini srećnom, prenosim to i na druge i oni koje neće da se grle i vole naterani su 🙂

being-and-adult

Fotografija je iz ovog posta.

Neozbiljna…nisam sigurna da čak umem da objasnim ovu reč. Na internetu sam našla objašnjenje da je neozbiljna osoba ona koja ne garantuje za svoje postupke, kojoj se ne može verovati. Apsolutno se ne slažem sa tim. Ma ne slažem se sa ovom reči uopšte u poslednje vreme i nervira me. Mama često voli da mi pruži tu kritiku neozbiljnosti, kako se ne ponašam u skladu sa godinama i kako ne mislim na ništa.

Verujte mi mislim o svemu i stalno. Samo ne volim da izgledam zabrinuto, ljuto i da neko vidi kako se ja oko nečega brinem. O problemima razmišljam onako kako meni olakšava život. Ne gledam ih sa mukom već kao činjenicu da ukoliko me nešto ometa ili se nešto ne dešava kako ja želim automatski znam da treba nešto da menjam i samo tako mogu da podnosim sve što mi život donosi.

Ne volim da dumam, mučim sebe i stvari pravim većim nego što jesu. Tako je – kako je idemo dalje i biće bolje. Nisam primetila nikakvu korist od toga ” što više brineš – problemi su manji “, već baš suprotno, što sam više brinula to sam sve veće probleme imala.

problems-are-not-stop-signs-2

Fotografija je iz ovog posta.

E i za kraj ona čuvena “ Tek ćeš da vidiš kako je život težak. “. Ne. Nemojte mi to govoriti, ne meni nego nikome i nikada. Bog daje onoliko koliko možete da izdržite. I sve je onako kako prihvatite. Ne mislim da je život težak čak šta više iz dana u dan sam ubeđena da je život divan, ako umete da živite onako kako vam je lepo. Sve što vam život donese su usputne stanice koje treba da obiđete i na kojima treba nešto da uzmete ili date i nastavljate dalje. Sve posmatrajte kao sastavni deo života i uvek može i gore i bolje. Vi treba da budete srećni tu gde ste, a ako nije tako onda nešto menjajte. Obratite pažnju ne lepotu življenja ne na težinu. Jer ono što prihvatite da je teško tako će vam i biti.

breathe

Fotografija je iz ovog posta.

Zaključak: u redu je da budete detinjasti, da budete dete i u četrdesetim ukoliko život vodite onako kako želite. Deca su najčistija i najplemenitija na svetu. Oni ne znaju još uvek za brige i stresove, osim kada im roditelji pričaju o tome. Ne opterećujte decu  sa tim, svako ima pravo da se nosi sa životom onako kako mu je lakše. Opustite se i prisetite se kako je to biti detinjast, smejati se, tepati, maziti se sa svojim bližnjima, ma i sa životinjama. Životinje su za mene zakon ovog sveta.

Pustite ozbiljnost, i zategnutu facu. Najlepši su mi stari ljudi koji imaju bore od smeha i one čiste dobrote. Zato volim da kažem da me neki stari ljudi podsećaju na decu. Ostali su čisti, plemeniti i dobronamerni. I to ne zato što su bili ozbiljni već zato što su sve svoje teškoće u životu brodili sa lakoćom i činili sve da ljudi oko njih budu srećni.

Pogledajte nekada crtani film, gledajte slike kada ste bili mali, družite se sa decom jer je kod njih sve šareno i obojeno bojama kakve se sve manje vide među odraslim ljudima. Ne dajte se letargiji života jer kada ostarite biće vam žao što imete boru između obrva a ne one smešne sa strane očiju 🙂